Studija o proceni uticaja na životnu sredinu je dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Studija o proceni uticaja sadrži:

1) podatke o nosiocu projekta;
2) opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta;
3) opis projekta;
4) prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao;
5) prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija);
6) opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu;
7) procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa;
8) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu;
9) program praćenja uticaja na životnu sredinu;
10) netehnički kraći prikaz podataka navedenih u tač. 2) do 9);
11) podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.

Uz studiju o proceni uticaja prilažu se pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija u skladu sa posebnim zakonom.

Studija o proceni uticaja sadrži i osnovne podatke o licima, odnosno kvalifikaciji lica koja su učestvovala u njenoj izradi, o odgovornom licu, datum izrade, potpis odgovornog lica i overu potpisa pečatom ovlašćene organizacije koja je izradila studiju.

Obaveza izrade studije o proceni uticaja u postupku pribavljanja dozvole ili odobrenja za izvođenje projekta:

Studija o proceni uticaja i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluka da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, sastavni su deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti)."

Plan upravljanja otpadom  dužan je da sačini proizvođač otpada i organizuje njegovo sprovođenje, ukoliko godišnje proizvodi više od 100t neopasnog ili više od 200kg opasnog otpada.

Proizvođač (generator) otpada je privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

Neopasni otpad je otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Opasni otpad je otpad koji ima jednu ili više opasnih karakteristika, i neophodno je, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, dodeliti mu indeksni broj, iz Kataloga otpada.

Proizvođač otpada je, radi utvrđivanja sastava i opasnih karakteristika otpada, dužan da izvrši ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad.

Sadržaj plana:
• dokumentacija o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja
• mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada
• postupke i način razvrstavanja različitih vrsta otpada
• način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada
• mere zaštite od požara i eksplozije
• mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi

Planom upravljanja otpadom svakog proizvodnog preduzeća, uspostavlja se integrisan i održiv sistem upravljanja otpadom, kojim se ne ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi.

Cilj izrade plana:

• identifikacija otpada
• ustanovljavanje tokova otpada
• ustanovljavanje mera za redukciju otpada
• primena načela hijerarhijskog upravljanja otpadom
• ustanovljavanje standardnih operativnih procedura za upravljanje otpadom
• sprovođenje mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi   

Svako preduzeće, koje u okviru svoje delatnosti, proizvodi, odnosno stvara (generiše) otpad, dužno je da svoje poslovanje uskladi sa Strategijom upravljanja otpadom, Zakonom o upravljanju otpadom i svim podzakonskim aktima koji se odnose na sistem upravljanja otpadom.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom zahteva poznavanje procesa nastajanja, rukovanja, skladištenja, transporta, tretiranja, odlaganja i nadzor nad tim aktivnostima.

Otpadom se upravlja integrisano, pri čemu se pažnja posvećuje:

• preventivnim merama u cilju smanjenja količina otpada
• identifikaciji otpada
• sakupljanju, razvrstavanju
• evidentiranju
• skladištenju
• kontrolisanom kretanju u okviru postrojenja
• bezbednom transportu na mesto tretmana
• efikasnom iskorišćenju i
• bezbednom odlaganju uz što manje štete po životnu sredinu.

Upravljanje otpadom u preduzeću u svemu treba da bude usaglašeno sa postojećom zakonskom regulativom u Republici Srbiji. Da bi se poslovanje usaglasilo sa zakonskom regulativom, neophodno je preduzimanje mera, koje u najkraćem roku i bez mnogo ulaganja, mogu dovesti do dobre prakse upravljanja otpadom.

Pored ovih mera, neophodno je, pre svega, prilagođavanje propisima skladišta za opasan otpad i sekundarne sirovine. Prioritet u rešavanju trebalo bi dati problemima vezanim za opasan otpad.

Preduslov za dobru praksu upravljanja otpadom je aktivno zalaganje rukovodstva, i svih zaposlenih na realizaciji predviđenih aktivnosti.